20. новембра 2024. године, на позив прве даме Украјине О. Зеленске и у организацији Амбасаде Украјине при Светој столици, госпођа Тамара Вучић, прва дама Р. Србије, учествовала je на манифестацијама обележавања хиљадитог дана руско-украјинског сукоба. Програм је обухватао присуство Oпштој аудијенцији у Ватикану и краћи разговор са папом Франциском, посету ватиканској дечијој болници „Бамбино Ђезу“, сусрет са првом дамом Италије и присуство свечаној миси у цркви Св. Марије у Трастевереу. Општа аудијенција је одржана на тргу испред базилике Светог Петра у Ватикану, а папа је разговарао са сваком првом дамом појединачно.  У председничкој палати Квиринале прве даме је поздравила и угостила Лаура Матарела, прва дама P. Италије. Свечану мису у базилици Св. Марије у Трастевереу је водио Њ.Е. кардинал Матео Зупи, председник Италијанске бискупске конференције и папин лични изасланик за  преговоре руске и украјинске стране о хуманитарним питањима. 

Франћеско Аморузо, нови амбасадор Сувереног Војничког Малтешког реда у Р. Србији који је недавно ступио на дужност, посетио је 6. новембра 2024. године амб. Аврамовића у Aмбасади Р. Србије при  Светој Столици и Сувереном Војничком Малтешком Реду. Двојица амбасадора су разговарали о могућим правцима проширења сарадње, а нарочито о обележавању догађаја из 1885. године када је Суверени Војнички Малтешки Ред послао Кнежевини Србији санитетски воз за превоз рањеника током Српско-бугарског рата на тек изграђеној прузи Београд-Ниш. Било је говора и о могућности објављивања поштанске марке којом би се обележила 140. годишњица тог догађаја.

На позив и у организацији престижне међународне ватиканске асоцијације Carità politica, амбасадор Р. Србије при Светој столици др Сима Аврамовић је  одржао предавање „Међуверски дијалог у Србији“ у палати Св. Калисто. На скупу су говорили и Федерико Ломбарди, председник ватиканске фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“ и амбасадорка Источног Тимора при Светој столици Клое Силвија Тилман Диндо

Aмб. Аврамовић је изложио историјски, културни и географски контекст додира и интеракције религија на територији Србије, а посебно развој легислативе о верским слободама у Србији, почев од Сретењског устава из 1835. године. Oбјаснио је генезу и најзначајнија нормативна решења Закона о црквама и верским заједницама Р. Србије из 2006. г., у чијем је припремању активно учествовао. Истакнута је важна улога коју су у том процесу имали водећи светски правни експерти различитих вероисповести из Италије, Грчке, Немачке и САД. Указао је и на значај сарадње државе са представницима седам традиционалних цркава и верских заједница у Србији при доношењу нормативног оквира, као и у организовању верске наставе у основним и средњим школама, што је постала добра основа за интензиван и успешан укупан међуверски дијалог.

Он је истакао и илустровао колико је тзв. Косово рањива област у погледу верских слобода, поготово због сталних напада на православне цркве, манастире, гробља и вернике после Погрома 2004. г. све до данас.