| |     latinica | english  
Насловна
Интервју за дневни лист "Политика" кардинала Пјетра Паролина, државног секретара Свете Столице

Специјално за „Политику”
Рим – Поглавар Католичке цркве папа Франциско данас почиње посету балканским земљама – Бугарској, Северној Македонији и Румунији. Поводом историјског догађаја за ове посткомунистичке земље, у којима је католичко становништво у мањини, а које су за Ватикан важно географско и историјско раскршће Европе, кардинал Пјетро Паролин, други човек Ватикана, за „Политику” и њене читаоце отворио је ватиканску порту и прихватио да одговори на питања о важности папине посете, порукама подршке балканским народима, саветима и подстицајима за допринос међухришћанском дијалогу, обновљеном поверењу и буђењу човечности и хришћанских начела.


Неспорна је световна и духовна моћ Ватикана у свету, земље која, подсетимо, није признала Косово. Неговање начела која пропагирају помирење, љубав и мир међу религијама, државама и људима нарочито је значајно на Балкану, где, како је истакао државни секретар Ватикана, нажалост, поново влада тензија и где драматична сећања давне и блиске прошлости нису потпуно избледела. Уз подршку и усвајање хришћанских начела, на која нас је подсетио, могла би се назрети боља времена и за српски народ.


Били сте у Србији пре неколико месеци. Разговарали сте с председником Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић, потпредседником Владе и министром иностраних послова Србије Ивицом Дачићем, као и с Његовом светошћу патријархом СПЦ Иринејом. Каква искуства носите од те посете и када можемо да вам се надамо, овог пута, можда, и са Светим оцем?
Сећам се те посете и у души сам веома захвалан на тако великодушном пријему и изразима пријатељства од стране српског народа. Тада сам имао прилику за веома срдачну размену мишљења с државним властима, ценећи драгоцен допринос ваше културе и ваше традиције европској цивилизацији. Такође, патријарх Иринеј, који ме је примио заједно с апостолским нунцијем, његовом екселенцијом монсињором Лучаном Суријанијем, и с наша два сарадника, посветио ми је време које смо провели веома пријатно.
Било је то време братске размене мисли о моралним и религиозним проблемима који се дотичу живота у државама данас, а посебно онима која се тичу одбране и промоције живота и породице, солидарности, верских слобода и дијалога међу културама. Био сам у прилици да пренесем патријарху поздраве папе Франциска, на којем ми је патријарх срдачно захвалио. Не могу да негирам жељу да поново дођем у Србију, макар, како ви кажете, у улози папиног пратиоца.


У новембру ове године обележава се тридесет година од пада Берлинског зида. По мишљењу многих, као вођа Католичке цркве, папа Јован Павле Други је веома допринео и рушењу тадашњег биполарног света. Ипак, делује као да опет постоји покушај да се обнови сукоб старих блокова, док се јављају и сасвим нови центри моћи, посебно у Азији. Где Католичка црква данас види своју улогу у таквом свету?
Рекао бих да смо након Хладног рата још далеко од постизања новог, позитивног и одрживог међународног поретка. Ако је тачно да је историја одувек познавала непријатељски супротстављене позиције и конфликте, нови сценарији који су отворени пред нашим очима последњих година ‒ збуњујући су. Почевши од 2001. године, укупна међународна ситуација се још и погоршала. Скандалозно је постојање глади у свету, кршење људског достојанства, систематско уништавање цивилног становништва, нови механизми којима светска сила врши своју доминацију, поремећаји међународне економије, повратак све бруталнијег тероризма фанатика који се позивају на ислам, експлоатација рада многих зарад благостања малобројних, драма миграната који масовно напуштају сопствену земљу због рата или екстремног сиромаштва, којима је ускраћена будућност и нада ‒ чињенице су које не могу да нас оставе незаинтересованима. Употребићу израз који папа Франциско често користи ‒ то је „трећи светски рат у деловима”.
У време као што је ово, у коме је човечанство испреплетено насиљем, претњама, страховима и неправдом ‒ Црква не може друго него да говори, шаље поруке, разговара, да буде отворена и солидарна с очекивањима и потребама свих. Црква је братство у које се прихватају сви и у коме сви имају исто достојанство. Хришћанска љубав не пробира саговорнике, не поставља услове, не подиже баријере, увек чини први корак ка ближњем. Братство захтева једнакост у правима, али и међу људима. Оно тражи да се чува достојанство сваког људског бића и да свако брине о другоме. Сâм Христ се није стидео да нас зове браћом ‒ то је живео и то је захтевао од својих ученика, објавивши да је сваки однос с ближњим одлучујући за однос с Њим у краљевству небеском: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте” (Мт 25,40). Исусова браћа нису само верници, хришћани, већ су то и све жртве кроз историју, они који су у потреби, које све земље и свако време назива „последњима”.


Папа Франциско се нашао на челу Цркве у веома бурно време које је потресало свет, али и Цркву. Колико његов позив да се окренемо према најрањивијима, сиромашнима и последњима у данашњем свету може да донесе промене?
Мислим да је веома значајна једна од првих изјава папе Франциска: „О, како бих волео сиромашну цркву за сиромашне!” Он не престаје да подсећа на одговорност Цркве пред сиромасима света.
Читао сам да, према последњем извештају Оксфама, постоји веома уска елита милијардера која поседује скоро потпуно богатство света: један проценат популације дели 82 одсто светског богатства, док 789 милиона особа живи у потпуном сиромаштву. Све је већи јаз између богатих и сиромашних.
Папа Франциско непрестано подсећа на то да сиромашни нису „другачији од нас”, већ наша браћа и да је потребно реаговати на културу одбацивања, промовишући, пре свега, културу сусрета. Он је, такође, нагласио да се „не може схватити јеванђеље без сиромаштва” и да је „хришћанин неко ко сусреће сиромахе, ко их гледа у очи, ко их додирује”. Треба се сусретати с њима, а не само их прихватати; треба заједно деловати, а не само их интегрисати. Прихватање и интегрисање подразумевају једну страну која даје, а другу која прима. Промена треба да наступи управо у схватању да је реч о размени и обостраном односу. То колико се даје места сиромашнима одређује меру хуманости нашег друштва и нашег хришћанског сведочења.
Папа Франциско својим проповедима и својим делима поново повезује дугу историју. Подсећа нас да слушање сиромашних и јеванђеља обнавља Исусову породицу на земљи. Ту нам је и пример хришћанских заједница из првих векова, где су добра која су предавана заједници од верника усмеравана онима којима су била најпотребнија. Верујем да се пажња која је усмерена ка сиромасима, а која никада није била умањена у Цркви и коју данас папа Франциско поново наглашава страствено и обновљеном снагом, претвара у конкретне одговоре свештенства и верника на толике потребе које сусрећу на свом ходу вере. Подсетимо на то колико хришћанске заједнице делују у корист миграната, што је само једна од области деловања. Свакако, папине речи су хитан позив да се увек држимо пута помоћи и дељења с другима.


Балкан и регија која га окружује били су кроз историју место сучељавања разних култура, али и интереса, који су неретко производили жестоке сукобе. Један посебно памтимо – Велики рат, али и сукоб настао распадом Југославије. Многи су, посебно у последњим сукобима, покушали да оптуже верске заједнице с ових простора као кривце за сукобе, сакривајући сопствену кривицу. Сведоци смо, ипак, да је деловање верских заједница и њихових лидера, а посебно Католичке цркве, било значајан елемент у постизању помирења и мира на овим просторима. Које су најзначајније активности за које сматрате да су највише допринеле помирењу?
Балкан је, нажалост, поново регија у којој владају тензије и где драматична сећања на давну и блиску прошлост нису потпуно избледела. Није лако говорити о измирењу оних који су рат осетили на сопственој кожи. С друге стране, како сте рекли, данас се не може негирати труд верских заједница и њихових лидера у постизању помирења. Поред свега, лидери верских заједница имају заједничку мисију да изграђују мир, а неодложан задатак верника је заузимање става дијалога и отворености, уз истовремено очување сопственог идентитета.
Мислим да је једна од потреба које аутентично помирење тражи управо прочишћење сећања. Да би се то учинило, мислим да је више него икада неопходно формулисати један исправан суд историје над догађајима из прошлости, уз искрена и храбра дела која су способна да за све отворе једно „ново сутра”, испуњено истином и миром. Мислим да у том процесу највећу пажњу треба посветити елементима који праве разлику између прошлости и садашњости. Када се намерава судити фактима из прошлости, није могуће не бити свестан да је у другачијим историјским временима, у другачијим социолошким и културним приликама – другачије и човек поступао. У супротном, парадигме и конкретни судови о једној епохи могу да буду погрешно примењени у процени других фаза историје, генеришући не мале неспоразуме. Свака генерализација треба да буде избегнута. Треба се ослободити апологетике, која жели да све оправда, а у исто време треба избећи и незаслужено окривљавање које се заснива на историјски неодрживој одговорности. Црква, као заједница крштених, признаје и препознаје да је „света”, јер ју је посветио Христ, који ју је откупио својом крвљу и коју оживљава Свети Дух, али она зна да је њена светост „несавршена”, јер у свом крилу окупља праведнике и свете, али такође окупља и грешнике, како садашње, тако и оне из прошлости, у јединству тајне коју сачињава. Из тог разлога Католичка црква осећа потребу за дубоким кајањем због слабости оне своје деце која су јој окаљала лице.
Када говоримо о доприносу помирењу верских заједница овог региона, без жеље да се забораве обавезе политичких ауторитета, мислим да је веома важан приступ бити свестан и грешака неких од својих чланова, а у исто време „помирити сећања”; само је препозната и прихваћена истина извор помирења и мира. Аутентично помирење подразумева искрени напор да се ослободи од свега онога што удаљава од њега, било да је реч о недостацима у садашњости или о наслеђу прошлости. Жеља Свете столице је да све верске заједнице овог региона буду у стању да заједнички закораче на пут истинског помирења и да могу да постану модел превазилажења конфликата за целокупно друштво.


Папа Франциско је један од најцењенијих папа до сада међу припадницима Православне цркве. Његово предстојеће путовање у Бугарску, Северну Македонију и Румунију симбол је још једном пружене руке источним хришћанима. Који је још циљ овог путовања?
То су посете земљама које представљају, и географски и историјски, једно важно раскршће Европе; то су земље где су се односи развили превасходно међусобним испомагањем и прихватањем. Папина путовања у те државе сусрећу све хришћанске заједнице, не само католичке, а на посебан начин – младе. Није случајно апостолско путовање у Румунију названо „Корачајмо заједно”.
Бугарска и остале земље које ће папа посетити у региону представљају савршену позорницу да се поново чује сведочанство двојице изузетних светаца првог миленијума који су нама, хришћанима, заједнички – Ћирило и Методије: два брата која су јеванђеље објавила новим народима и на новим језицима, увек и пре свега гајећи јединство међу хришћанима, стављајући јединство на прво место, у времену када су у хришћанском јединству већ постојале велике пукотине. Северна Македонија, како указује мото путовања, пружа прилику за посету и охрабрење „малог стада” – локалне католичке заједнице, као и прилику да се ојачају дијалог и сарадња с осталим верским заједницама у једном мултиконфесионалном и мултирелигијском окружењу. Сусрет ће бити и у знаку сећања на Свету Терезу из Калкуте, која је рођена у Скопљу. Ова дивовска фигура у својој малености својим сведочењем живота по јеванђељу и разоружавајућом храброшћу својих дела и својих речи објавила је свима да је Бог љубав, да љуби сваког човека, посебно оне који су сиромашни и напуштени. О тој љубави Католичка црква жели да дâ сведочанство улазећи у дијалог са свима, у име братства свих људи, не раздвајајући и не стављајући на маргине, већ грлећи и сједињујући.


Посета Северној Македонији након решења, рекли бисмо, историјског спора око имена – охрабрење је и нека врста подршке миру. Ипак, тај регион је још оптерећен потенцијалним сукобима. Која ће бити главна порука становницима тог региона?
То ће бити путовања у регион који је у прошлом веку био под јармом комунистичке идеологије, а који данас гледа с надом у будућност. Папа Франциско ће сусрести особе које су пропатиле за слободу и народе дубоких верских корена. Како рекох раније, реч је о путовањима у земље где живе народи разних етничких и верских припадности. Мислим да папа у порукама становницима тих региона неће пропустити да помене још једном важност односа који су обележени поштовањем и солидарношћу, потребом изградње мостова прихватањем различитости других као дара и богатства за све. Верујем да ће их папа – који познаје и друге добре квалитете народа овог региона: активност, великодушност, труд који улажу у напредак – позвати на очување најздравијих традиционалних вредности, користећи на најбољи начин савремене доприносе. Посећујући локалне цркве, јасно је да ће религијске теме имати предност и да папа Франциско жели да охрабри малу католичку заједницу, да је подстакне да дâ нови импулс активној и лојалној сарадњи с друштвом у целини и с другим верским заједницама, дајући тако пример искрености и поштења. Жеља је да се везе које већ постоје међу хришћанима што више оснаже у братском духу, стављајући нагласак на важност и потребу молитве, на дијалог и заједничке акције на одбрани моралних вредности и људског достојанства. То је битно, такође, и за односе између хришћана и муслимана. Важно је постојање међусобног поштовања у познавању и братству и заједничког става да религија не сме, макар и индиректно, да следи било коју форму насиља.


Становништво земаља које ће папа овог пута посетити већином је некатоличко. Папа, свакако, долази и као државник, али пре свега, као поглавар Католичке цркве. Какав ће утицај ове посете имати на локалне католичке заједнице и колико ће допринети екуменском (међухришћанском) дијалогу?
Једна од посебних карактеристика понтификата папе Франциска јесте његов осећај за цркве које су на „периферији”. Имајући привилегију да могу да пратим папу на његовим путовањима на „периферију католичког света”, у различите државе у којима су католички верници мањина и живе реалност „дијаспоре”, могу да дам сведочанство како он, као свој први задатак, поставља своју петровску мисију да „охрабри браћу”. Свакако да је за мале католичке заједнице велика радост и охрабрење да угосте папу. Но, често и код некатолика могу да видим велику подршку и ентузијазам приликом посета. Сви схватају да је папина посета прилика за целу нацију, а не само за један део становника. У одређеним земљама те посете имају и екуменску (међухришћанску) вредност. У тим приликама папа Франциско, пре свега, жели да подстакне братство међу верницима, што је потреба хришћанског живота, а што нам је и Господ оставио као аманет пред своје страдање. Та његова врховна жеља јесте да његови буду „једно”.


Ватикан и Србија већ дуго сарађују на многим пољима, од хуманитарних до истраживачких, научних пројеката. Шта је потребно учинити да се та сарадња појача и учини још видљивијом?
Уверен сам да постоје многа подручја деловања у којима можемо да сарађујемо – хуманитарна, друштвена и културна. Лично сам био сведок веома позитивних резултата који су недавно постигнути. Један од примера је и договор о сарадњи у вишем образовању који је означио фундаменталну етапу за нарастајућу културну сарадњу, али што је помогло и да се ојачају пријатељске везе. Мислим да ће увек бити важно да међусобно нудимо перспективе наде за сваки пројекат који у срцу има циљ да се постигне добро за човека.


Versione per la stampa
Вести
14.12.2023. Промоција књиге М. Ђоковића о односима Србије и Свете Столице на Понтификалном универзитету Грегориjана
24.11.2023. Текст амб. С. Аврамовића у часопису "Carità politica"
14.10.2023. Изложба “Itinerarum Romanum Serbiae” у Музеју града Албанo
6.6.2023 Концерт хора Сикстинске капеле у Нишу
22.3.2023. Излагање амб. Симе Аврамовића о односима православних и католика у Републици Србији
15.2.2023. Председник Републике Србије Александар Вучић одликовао доскорашњег београдског надбискупа и метрополита монсињора Станислава Хочевара
27.1.2023. Прослава Св. Саве у организацији новорегистроване Парохије Св. Сава у Риму
10.1.2023. Новогодишња свечаност у Сувереном Малтешком Реду
9.1.2023. Новогодишње обраћање папе Франциска дипломатском кору
19.12.2022. Церемонијa поводом упокојења српског фудбалера Синише Михајловића
05.12.2022. одржана конференција о пројекту „Заштита светих места на Медитерану“ на Понтификалном оријенталном институту у Риму
01.12.2022. Прослава 25. годишњице бискупског посвећења Њ.Е. кардинала Леонарда Сандрија
20.11.2022. Његово Преосвештенство господин Андреј, епископ аустријско-швајцарски служио Свету Архијерејску литургију у Риму 20. новембра 2022. године
5.11.2022. папа Франциско именовао монс. др. Ладислава Немета за новог београдског надбискупа и метрополита
28.10.2022. Патријарх српски Порфирије се сусрео у Београду са Његовом Еминенцијом кардиналом Куртом Кохом, председником Папског савета за промоцију хришћанског јединства
18.10.2022. Говор министра спољних послова Николе Селаковића на седници СБ УН поводом извештаја о раду УНМИК
11.10.2022. Свечано обележена 60. годишњица Другог ватиканског сабора
24.09.2022. Селаковић: Интензивна дипломатска активност у Њујорку, афирмисали смо нашу политику
22.09.2022. Обраћање председника Републике Србије Александра Вучића на генералној дебати 77. заседања Генералне скупштине Уједињених нација
15.09.2022. Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе
12.09.2022. Постављење надбискупа монс. Санто Ганђемија за новог Апостолског нунција у Републици Србији и први сусрет са амб. Аврамовићем
08.09.2022. амбасадор др Сима Аврамовић учествовао на првом састанку са новоизабраним Великим Канцеларом Сувереног Малтешког реда
27.08.2022. У Ватикану одржана Јавна конзисторија за рукоположење нових кардинала
13.07.2022. Europa Nostra потврдила ранији налаз да манастир Дечани спада међу седам најугроженијих споменика културе у Европи
04.07.2022. Амбасадор др Сима Аврамовић посетио ректора Папског оријенталног института у Риму, о. Давида Назара
04.07.2022. Опроштајна посета апостолског нунција у Србији
30.06.2022. Веома добри и стабилни односи Србије и Свете Столице
07.06.2022. преминуо Њ.Е. фра Марко Лузаго, друга личност у хијерархији Сувереног Малтешког Реда
31.05.2022. Председник Вучић положио заклетву
25.05.2022. Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума
17.05.2022. Прва јавна анализа новог Апостолског устава
17.04.2022, Ускрс у Ватикану
21.03.2022. представљен нови ватикански Апостолски Устав под називом „Praedicate Evangelium“
14.03.2022. амб. Аврамовић посетио амбасадора Сувереног Малтешког Реда при Светој Столици, Њ.Е. Антонија Занарди Ландија
15.02.2022. Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију
15.02.2022. Дан државности Републике Србије
07.02.2022. Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију
19.01.2022. Предаја акредитивних писама амбасадора Њ.Е. др Симе Аврамовића Њ.Е. заменику Великог мајстора Њ. Е. фра Марку Луцагу
13.12.2021. Узајамно уважавање и поштовање Србије и Свете Столице
Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј посетио је Парохију Св. Сава у Риму
23.11.2021. Патријарх Порфирије примио у званичну посету надбискупа Пола Галагера
22.11.2021. Селаковић и Галагер: Стабилни, добри и конструктивни односи Србије и Свете Столице
22.11.2021. Србија опредељена за унапређење односа са Светом Столицом
22.11.2021. Састанак са секретаром Свете Столице за односе са државама
12.11.2021. Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету
02.11.2021. Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову
19.10.2021. Селаковић: Односе са Светом Столицом треба интензивирати и поклонити им посебну пажњу
19.10.2021. Селаковић: Хуманост и солидарност заједничке вредности Србије и Сувереног Малтешког Реда
18.10.2021. Селаковић отворио изложбу „Србија и Ватикан 1878-1914“
15.10.2021. Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања
Изложба „Србија и Ватикан 1878-1914“ у Државном архиву Србије
Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља
26.09.2021. Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО
25.09.2021. Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ
25.09.2021. Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност
22.09.2021. Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће
15.09.2021. Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе
15.09.2021. Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе
09.09.2021. Сусрет Њ.Е. амбасадора др Сима Аврамовић са ректором понтификалног Латеранског универзитета Винћенцом Буономом
05.08.2021. Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“
22.07.2021. Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер
20.07.2021. Србија остварила велики успех у области дигитализације
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на Видовдан y Грачаници 28. јуна 2021. године
Сусрет Њ.Е. амбасадора Симе Аврамовића са Њ.Е. кардиналом Ђанфранком Равазијем 28. јуна 2021. године
09.06.2021. Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација
02.06.2021. Куртоазна посета Њ. Е. амбасадора др Симе Аврамовића Њ. Е. кардиналу Курту Коху, председнику Папског савета за унапређење хришћанског јединства
24.05.2021. Предаја акредитивних писама амбасадора Њ. Е. др Симе Аврамовића Његовој Светости папи Франциску
14.05.2021. Сусрет Њ. Е. амбасадора др Симе Аврамовића са Њ. Е. Монс. Полом Ричардом Галагером, секретаром за односе са државама
10.05.2021. Предаја копија акредитивних писама заменику државног секретара Свете Столице
08.05.2021. Куртоазни састанак Њ.Е. амбасадора С. Аврамовића са шефом Протокола Државног секретаријата монс. Џ. Марфијем
21.04.2021. Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ
20.04.2021. Завршни радни састанак са амбасадором проф. др Симом Аврамовићем
20.04.2021. Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу
Посета београдског надбискупа Станислава Хочевара Државном архиву Србије
19.04.2021. СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији
13.04.2021. Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу
13.04.2021. Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи
Патријарх српски Његова Светост Порфирије примио је др Симу Аврамовића, новоименованог амбасадора Републике Србије при Светој Столици
Сусрет новоименованог амбасадора Р. Србије при Светој Столици др Симе Аврамовића са београдским надбискупом Станиславом Хочеваром
24.03.2021. Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
17.03.2021. Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији
Република Србија у "Месецу Франкофоније"
08.03.2021. Обраћање путем видео линка министра спољних послова Републике Србије Николе Селаковића на 14. Конгресу Уједињених нација о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту
08.03.2021. Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
18.02.2021. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
ПОРУКА ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ
07.02.2021. Вучић: Србија спремна за дијалог о КиМ, али неће бити понижавана
26.01.2021. Селаковић и Гујон честитали Савиндан
26.01.2021. Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије
12.01.2021. Вучић: Србија по расту прва у Европи
03.01.2021. Сваки Србин у дијаспори потенцијални лобиста
02.01.2021. Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
29.12.2020. Вучић: Србија остаје на курсу победничке политике стабилности
24.12.2020. Председница Владе Србије прва европска премијерка која је примила антиковид вакцину
23.12.2020. САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
12.12.2020. Вучић: Србија ради на енергетској ефикасности уз обновљиве изворе енергије
11.12.2020. J. Јоксимовић и Рот о преговорима Србије и новој методологији
10.12.202. САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА
8.12.2020. Састанак са амбасадорима земаља чланица ЕУ акредитованих у Србији и шефом Делегације ЕУ
Отворена књига жалости поводом смрти Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја
Упокојио се Патријарх српски Иринеј
НАЦИОНАЛНИ ДАН СРБИЈЕ - ПРИЈЕМ
Сусрет председника Републике Србије Александра Вучића и Његове светости папе Франциска
Политичке консултације између Републике Србије и Свете Столице
Патријарх српски примио кардинала Леонарда Сандрија, саопштење СПЦ
Интервју за дневни лист "Политика" кардинала Пјетра Паролина, државног секретара Свете Столице
Посета државног секретара Свете Столице кардинала Пјетра Паролина Србији
Министар Дачић дочекао државног секретара Свете Столице
Сусрет председника Републике Србије и државног секретара Свете Столице
Сусрет председнице Владе Републике Србије и државног секретара Свете Столице - односи са Ватиканом без отворених питања
Министар Дачић разговарао са државним секретаром Свете Столице
Патријарх српски примио државног секретара Свете Столице, саопштење Српске православне цркве
Предаја акредитивних писама Сувереном Малтешком реду
Министар Дачић разговарао са државним секретаром Свете Столице кардиналом Пјетром Паролином
Интензивирање билатералних односа Србије и Свете Столице
Предаја акредитивних писама амбасадора Дејана Шаховића папи Франциску
Разговор председника Републике Србије Александра Вучића и папског нунција надбискупа Лућана Суријанија
Дан сећања
Предавање докторанта Милосава Ђоковића на Понтификалном оријенталном институту
Посета Амбасади делегације Међународне бискупске конференције Св. Ћирило и Методије
Прослава дана Светог Саве у Риму
Службена посета Републици Србији Великог Болничара Малтешког реда
Министар Вулин се састао са Гранд хоспиталијером Сувереног малтешког реда
Потписан протокол о сарадњи са Мађарском добротворном службом Малтешког реда
Владика Андреј у посети Риму
Одбрана докторске тезе господина Зорана Недељковића, директора Библиотеке Патријаршије СПЦ
ЛИТУРГИЈА ПОВОДОМ ВИДОВДАНА
Уручење ордена Малтешког витешког реда амбасадору Мирку Јелићу
Учешће амбасадора на 15. међународној конференцији удружења „Заједно за Атос“
Сусрет председника Републике Србије Т. Николића и патријарха Руске православне цркве Кирила 09. марта 2016. године у Москви
Председник Владе Александар Вучић примио новог апостолског нунција
МСП И. Дачић примио новог апостолског нунција
Апостолски нунције код Патријарха српског Иринеја
Затворена Kњига жалости
Књига жалости
Учешће амбасадора на симпозијуму удружења „Заједно за Атос“
Предаја акредитивног писма новог апостолског нунција у Србији
Прослава дана Светог Саве у Риму
САОПШТЕЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Пријем у Патријаршији српској - 4. децембар 2015.
Захвалност Ватикану на принципијелном ставу о Космету
Опроштајна посета апостолског нунција Орланда Антонинија
Унапређени односи Србије и Ватикана
Званична посета председника Републике Србије Томислава Николића Ватикану
Опроштајна посета апостолског нунција Свете Столице у Београду Орланда Антонинија
УРУЧЕЊЕ ОРДЕНА АПОСТОЛСКОМ НУНЦИЈУ О. АНТОНИНИЈУ
ЛИТУРГИЈА ПОВОДОМ ВИДОВДАНА
ЗАХВАЛНОСТ ЗБОГ KОСОВА И МЕТОХИЈЕ, ЗАБРИНУТОСТ ЗБОГ СТЕПИНЦА
Кардинал Кох у посети Београду
УЧЕШЋЕ АМБАСАДОРА НА СИМПОЗИЈУМУ УДРУЖЕЊА "ЗАЈЕДНО ЗА АТОС"
Одликовање амбасадору Републике Србије при Светој Столици
Прослава дана Светог Саве у Риму
Ступање на снагу Споразума о сарадњи у области високог образовања између Републике Србије и Свете Столице
Званична посета Републици Србији секретара за односе са државама Свете Столице, монс. Доминик Мамбертија
Помоћ Сувереног Малтешког реда и порука солидарности
Књига жалости поводом жртава катастрофалних поплава у Србији
Обраћања папе Франциска верницима 18. и 21. маја на тргу Светог Петра о поплавама које су погодиле Србију и БиХ
Дневно ажуриране информације о поплавама
Елементарне непогоде у Републици Србији – Calamità naturali nella Repubblica di Serbia
Учешће амбасадора РС при Светој Столици у раду Међународног симпозијума "Духовност Свете Горе, баштина хришћанске Европе"
Излагање амбасадора Јелица на медјународном симпозијуму о културној дипломатији и религији, одрзаном у Риму од 31. марта до 3. априла 2014
Посета Централном државном архиву Италије 25. фебруара 2014. године
Свечани пријем поводом прославе Дана државности Републике Србије, Рим 13. фебруар 2014. године
Прослава дана Светог Саве у Вићенци
Екуменска молитва у Вићенци у склопу Недеље јединства међу хришћанима
Потписан Споразум о хуманитарној помоћи између Министарства здравља Републике Србије и Малтешког Витешког Реда
Изложба ,,Константин" Вељка Михајловића
Завршне свечаности обележавања 17 векова Миланског едикта
Састанак председника Србије Т. Николића са кардиналом A. Сколом
Сусрет председника Србије Т. Николића са председником Папском савета за породицу монс. В. Паљом
Презентација књиге о српским фрескама
Посета Салезијанском универзитету
Посета председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића
Сарадња између Народне библиотеке Србије и Ватиканске библиотеке
Презентација књиге кардинала Сколе
Предаја акредитива Малтешком Витешком Реду
Инаугурација папе Франциска, 19. март 2013. године
Архива вести